Trpeo je beskrajne muke zato što
podražavaše
Gromove nebesa i vatre Jupitera.
Vozio se kočijama u koje behu upregnuta
Četiri konja, nesigurno se vozeći na nebu,
A u ruci držaše sjajnu baklju.
Među Grke, na glavni trg voziše hrabro
U srce grada Elida:
Pokazujući nadmenost za koju je mislio
Da je počast
Koja nepobitno pripada samo bogovima.
Ova budala koja podražavaše oluju
I nedostižne gromove,
Zveckajući mesingom i pod vrtoglavim
teretom
Na atovima tvrdih kopita,
Dok ga Svemoćni Otac gledaše,
Ne vitlaše bakljom, niti slabašnim
plamenom
Zašiljenog voska što se dimi,
Nego razjarenim treskom groma i munje
Prevrnuše ga, okrenuvši ga naglavačke.